O Galaksiji

 

Galaksija home computer.jpg

 

Opšti podaci
Tip kućni računar
Mikroprocesor Zilog Z80
Memorija 2 do 6 kilobajta RAM-a, 2 kB ROM za znakove, i još 4 ili 8 kB ROM-a sa osnovnim sistemom i Bejsik prevodiocem
Spremište podataka kaseta (obični kasetofon)
Operativni sistem Bejsik u ROM-u
Godina proizvodnje 1983—1985.

 

Kućni računar Galaksija je razvio Voja Antonić 1983. godine. Kao mikroprocesor je koristio Z80A a imao je RAM od 6 KiB-a. Spoljna memorijska jedinica je bila kasetofon a kao monitor se koristio običan televizor, po mogućnosti sa video ulazom.

 

Istorija

 

Antonić je po svojim rečima računar počeo da projektuje u hotelu „Teuta“ u Risnu, a prvi je put pokazan na štandu Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva na 14. međunarodnom sajmu opreme i sredstava za savremenu nastavu — Učila '83, u Beogradu u oktobru 1983.[1] Preduzeća koja su sarađivala na produkovanju računara bila su: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Beograda i Elektronika-Inženjering iz Zemuna.

 

Gradnja

 

Kućni računar Galaksija u fazi montaže delova

 

Galaksija je postojala u dve verzije. Komercijalnu verziju je sklapala i prodavala školarcima mala radionica Elektronika Inženjering, dok je „uradi sam“ verzija opisana u specijalnom izdanju časopisa „Galaksija“ pod naslovom „Računari u vašoj kući“. Da bi amaterska samogradnja bila lakša, organizovano je unošenje raznih delova iz Austrije, pravljenje i distribucija matičnih ploča i tastatura kao i programiranje EPROM-a sa operativnim sistemom. Za sklapanje računara je bilo potrebno između 8 i 24 sata. Tokom perioda od oko godinu dana u Jugoslaviji je napravljeno preko hiljadu primeraka računara za igrice Galaksija.

Cena računara u samogradnji je bila oko 200 nemačkih maraka što nije bilo malo, ali barem dva puta jeftinije od bilo kog računara za igrice koji se mogao kupiti na tržištu. Osim toga, tada je propisima bio zabranjen uvoz bilo čega (pa i računara) što košta više od pedesetak nemačkih maraka, pa je i to predstavljalo motiv za mnoge da sami naprave svoj prvi računar za igrice.

 

Programi (softver)

 

Voja Antonić je napisao prvih nekoliko programa (igrica) za Galaksiju (Zamak, Jumping Jack...) a programe su pisali i drugi. Mnogi programi su emitovani u radio emisijama „Ventilator“ Zorana Modlija na Radiju Beograd 202, a objavljivani su u časopisima „Računari“, „Svet kompjutera" i „Moj Mikro" sve do početka devedesetih.

 

Tehničke osobine

 

  • Procesor: ZiLOG Z80A na 3,072 MHz
  • Galaksija ROM „A“ (ROM „A“ ili „1“) – 4 kB EPROM (2732 EPROM) sa jednostavnim operativnim sistemom, i Galaksija BASIC kod za BEJZIK program prevodilac.
  • Galaksija ROM „B“ (ROM „B“ ili „2“) – 4 kB (opciono, isto 2732 EPROM), dajući dodatne BEJZIK komande, mašinski jezik (asembler), monitor mašinskog koda i drugo.
  • Galaksija ROM za znakove – 2 kB (2716 EPROM) sadrži definicije simbola (slova i znakova)
  • Memorija RAM: 2 do 6 kB statičke memorije (6116 RAM) u osnovnoj verziji, moguće proširenje do 54 kilobajta.
  • Tekst: 32 × 16 slova ili znakova, crno-belo
  • Pseudo-grafika: 2×3 matrica, ukupno 64×48 tačaka.
  • Zvuk: Nema, ali interfejs za kasetofon je mogao da se koristi u tu svrhu, kao na Spektrumu (ZX Spectrum).
  • Spremanje podataka: kasetofonska traka, snimanje brzinom od 280 bita u sekundi.
  • Ulazni i izlazni portovi: 44-pinski ivični konektor („Edge connector“) sa Z80 busom, kasetni magnetofon (DIN konektor), crno-beli video-signal sa PAL sinhronizacijom, (DIN konektor), i UHF antenski izlaz (RCA konektor).

 

Video sistem

 

Pošto računar nije imao video karticu, mikroprocesor je morao da posvećuje deo svog vremena stvaranju slike. Nije uobičajeno da se mikroprocesor koristi za generisanje video-signala.

Ideja da procesor računara može da obavlja i tu funkciju potekla je od Don Lankastera (Don Lancaster – plodni pisac računarske literature osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka) i opisana je u knjizi „The Cheap Video Cookbook“ objavljenoj 1978. godine (Howard W. Sams & Co., Inc.). Autor je koristio mikroprocesor Rockwell 6502, veoma malo dodatnog hardvera, skup potprograma i puno kreativno upotrebljenog znanja o radu televizijskih aparata na kojima je trebalo da se prikaže slika. Opisani su načini generisanja grafike i teksta različitih rezolucija. Upotrebljen je mikroprocesor 6502 jer je mogao da generiše promene na svojim adresnim linijama u taktu od jedne mikrosekunde izvršavajući jednostavan program. Sam program kojim se to postizalo nije imao previše smisla sa stanovišta programiranja jer se sastojao od niza istih instrukcija. Istovetnu ideju, ali pakujući dodatni hardver u poseban čip (ULA – User Logic Array), iskoristio je Klajv Sinkler (Clive Sinclair) za svoje računare ZX80 i ZX81 kao i ZX Spectrum, puštene u prodaju 1980, 1981. i 1982. godine.

Galaksija je nastala u težnji da se načini računar za igrice sa razumnom cenom za naše tržište gladno računara-igrački. Osnova, do usvajanja ideje Dona Lankastera, bio je računar TRS Model 1 sa 4 kB BASIC interpreterom. Nastojanje da se standardno načinjena video jedinica uprosti nije davalo prihvatljive rezultate tako da je saznanje o mogućnosti generisanja slike uz pomoć mikroprocesora značajno doprinela pojavljivanju Galaksije kao proizvoda. Veština Voje Antonića je u tome što je uspeo da „natera“ mikroprocesor Z80 da obavlja isti posao kao i mikroprocesor 6502 iako je to bilo teže za izvođenje (ali je svakako uspelo Klajvu Sinkleru nekoliko godina ranije). Ovim postupkom su dobijeni izuzetno jeftini računari za igrice.

Sam autor Galaksije, u članku posvećenom nastajanju ovog računara, navodi drugi izvor ideje potekle od upotrebe mikroprocesora CDP 1802 na način koji je lansirao Don Lankaster. Moguće da je korišćenje te ideje razjasnilo neke nedoumice u načinu realizacije koji je primenio Klajv Sinkler s obzirom da se nije mogao imati direktan uvid u sadržaj specijalog čipa izrađenog za tu namenu. Autor Galaksije je svakako imao pristup kodu računara ZX81 jer je disasemblirani ROM ovog računara već bio objavljen, odakle se mogao videti način koji je koristio Sinkler.

Mikroprocesor je bio dovoljno brz da generiše sliku i da u vreme povratka mlaza izvršava Galaksija BASIC program.

Za razumevanje ovog dela teksta potrebno je elementarno poznavanje principa prikazivanja televizijske slike i principa rada mikroprocesora.

 

Detaljni podaci

 

Detaljniji podaci o računaru Galaksija su dati u sledećoj tabeli.

 

 
GALAKSIJA Galaksija
Proizvođač Elektronika Inženjering (sklopljena verzija)
Tip kućni računar za igrice
Memorija od 2 kB do 6 kB
Porijeklo SFR Jugoslavija
Godina 1983
Tastatura Tastatura sa punim pomakom tastera
Procesor Zilog Z80A
Frekvencija procesora 3,072 MHz
RAM od 2 do 6 kB
ROM 4 kB (sve do 8 kB), nekoliko ROM podnožja dostupno
Tekst 32 × 16
Grafika 64 × 48 (polu-grafički mod)
Boja monohromatska
Zvuk nema
Dimenzije nepoznato
Portovi za proširenje sa delom linija mikroprocesora
Operativni sistem Galaksija BASIC interpreter

 

Preuzeto sa Wikipedia

  • portfolio1
    Ekipa na početku produkcije
  • portfolio1
    Galaksija - dark
  • portfolio1
    Snimanje - Voja
  • portfolio1
    Voja
  • portfolio1
    Z 80A
  • portfolio1
    Voja radi
Back to Top